Polako

Stihovi iz iz knjige ,,Mesec od porcelana"


Dodji!

Priđi slobodno, ne boj se! 

Pogledaj na ovoj posteljini od kašmira ja te čekam.

Dodirni me, oseti moje telo pod rukama tvojim, pomiluj nežno.

Kreni od lica, polako niže preko vrata, tu sa leve strane ćeš osetiti

moje srce kako sve strasnije počinje da kuca.

Nastavi, ali ne žuri, želim da upijem svaki pokret tvoj

ne dozvoli da u prevelikoj želji izgorimo.

Podvuci se pod svileni prekrivač

ispod njega postanimo jedno.

 Mesec će nam svedok biti i naše tajne sakriti 

i šta se to desilo sa telima našim.

Kojim putevima su poljupci putovali,

gde se strast rasplamsala čime se hranila.

O uzdasima neka zvezde šapuću, neka sve nestvarno postane.

Preletimo čarobne planine i spustimo se u ,,Užitak" zvane doline.

Bez reči samo pogledi mili, nema potrebe niko da zna da smo ...

ti i ja...

... ;-)

T.M.