Kasni sati ponekad pišu sami za sebe
a moje je samo da ih čitam...
понедељак, 19. децембар 2011.
среда, 14. децембар 2011.
Mesec od porcelana
Kada svakodnevnicu junakinje romana, Sanje, poremeti jedno iznenadno novo poznastvo iz koje se vrlo brzo rodila ljubav, zanesena laskavim rečima, ona kasno shvata da će i ovoga puta biti razočarana.Rešena da se izbori sa svojim osećanjima ona pravi krupne promene u svom životu. Putovanje na Istok i pronalaženje odgovora, pre svega o samoj seb...i, pretvaraju je u novu i zrelu ženu. Zanesena čarima Istanbula stiče novog prijatelja sa kojim se savršeno razume.U trenutku kada je uspela da dovede svoje postojanje u sferu normale, našla se, opet, pred dilemom: vredi li ponovo otvoriti srce koje je jednom već bilo ranjeno?
Da li će u stihovima i esejima koji se nalaze na kraju knjige, a u kojima je zabeležila svoje najiskrenije misli, pronaći odgovor na to pitanje, otkrijte sami.
Glavna junakinja romana „Mesec od porcelana“ ne imitira život, ona ga pobeđuje.
Kada unutrašnja radost postane bliska, tada uklonimo zidove lažnih hramova spokoja i dozvolimo sebi da se predamo srodnom dlanu, čisto i bez ostatka.
Putujući scenom svakodnevice, autorka vešto osluškuje glas sudbine šaptajući joj svoj plan. Hrabro izmiče nametnutim zahtevima vremena i odlazi daleko kako bi se približila svemu što ima.
Senzualni obrisi stvarnosti u esejima Monike Tubić zapitaće vas – poznajete li sebe, vidite li vidljivo?
U stihovima, Monika ne objašnjava suštinu. Ona se prepušta radosti i sumnjama, sa samo jedinom željom da udahne autentičnu melodiju, čuvanu za dvoje.
Riznica umetničke raskoši „Mesec od porcelana“, u prozi i poeziji, pokazuje put čitaocu u pravcu otkrića sopstvenog dara i izviranja ljubavi. Monika Tubić pisanom rečju daruje vrednost iskustva, potvrđujući da imamo samo ono što damo!
Monika Tubić, rođena Koso 1979 godine u Novom Sadu. Živi i radi u Kaću.
Kao sunđer upija sve emocije oko sebe i putem svoga pera pokušava reći ljudima da poznaje njihova osećanja.
,,Da li znaš zašto još uvek volim šnalice i gumice za kosu? Ili zašto volim da skakućem kao vrabac na jednoj nozi, i igram se školice?
Sigurno ni ne slutiš da mi je Petar Pan još uvek najbolji drug. Svrati do mene na partiju klikera. Ja lako osvojim najlepši, i na kraju iz hira pokvarim rofu, a uz sve to Nedođiju pretvorim u Svakodođiju, pa napišem neku novu priču za odrasle ili za decu...
Uvek ću biti jedno veliko dete ".
Glavna junakinja romana „Mesec od porcelana“ ne imitira život, ona ga pobeđuje.
Kada unutrašnja radost postane bliska, tada uklonimo zidove lažnih hramova spokoja i dozvolimo sebi da se predamo srodnom dlanu, čisto i bez ostatka.
Putujući scenom svakodnevice, autorka vešto osluškuje glas sudbine šaptajući joj svoj plan. Hrabro izmiče nametnutim zahtevima vremena i odlazi daleko kako bi se približila svemu što ima.
Senzualni obrisi stvarnosti u esejima Monike Tubić zapitaće vas – poznajete li sebe, vidite li vidljivo?
U stihovima, Monika ne objašnjava suštinu. Ona se prepušta radosti i sumnjama, sa samo jedinom željom da udahne autentičnu melodiju, čuvanu za dvoje.
Riznica umetničke raskoši „Mesec od porcelana“, u prozi i poeziji, pokazuje put čitaocu u pravcu otkrića sopstvenog dara i izviranja ljubavi. Monika Tubić pisanom rečju daruje vrednost iskustva, potvrđujući da imamo samo ono što damo!
Monika Tubić, rođena Koso 1979 godine u Novom Sadu. Živi i radi u Kaću.
Kao sunđer upija sve emocije oko sebe i putem svoga pera pokušava reći ljudima da poznaje njihova osećanja.
,,Da li znaš zašto još uvek volim šnalice i gumice za kosu? Ili zašto volim da skakućem kao vrabac na jednoj nozi, i igram se školice?
Sigurno ni ne slutiš da mi je Petar Pan još uvek najbolji drug. Svrati do mene na partiju klikera. Ja lako osvojim najlepši, i na kraju iz hira pokvarim rofu, a uz sve to Nedođiju pretvorim u Svakodođiju, pa napišem neku novu priču za odrasle ili za decu...
Uvek ću biti jedno veliko dete ".
Пријавите се на:
Постови (Atom)