Polako

Stihovi iz iz knjige ,,Mesec od porcelana"


Dodji!

Priđi slobodno, ne boj se! 

Pogledaj na ovoj posteljini od kašmira ja te čekam.

Dodirni me, oseti moje telo pod rukama tvojim, pomiluj nežno.

Kreni od lica, polako niže preko vrata, tu sa leve strane ćeš osetiti

moje srce kako sve strasnije počinje da kuca.

Nastavi, ali ne žuri, želim da upijem svaki pokret tvoj

ne dozvoli da u prevelikoj želji izgorimo.

Podvuci se pod svileni prekrivač

ispod njega postanimo jedno.

 Mesec će nam svedok biti i naše tajne sakriti 

i šta se to desilo sa telima našim.

Kojim putevima su poljupci putovali,

gde se strast rasplamsala čime se hranila.

O uzdasima neka zvezde šapuću, neka sve nestvarno postane.

Preletimo čarobne planine i spustimo se u ,,Užitak" zvane doline.

Bez reči samo pogledi mili, nema potrebe niko da zna da smo ...

ti i ja...

... ;-)

T.M.

Ti?? Ja??

Ko je sprečio novo jutro da se rodi?

Ušao u moje snove da se ne dosanjaju,

probudio me oteo sa jastuka vila ukrao iz dubina nečijeg srca,

ubrao prvi predvečernji cvet,sprečio da me mirisom kao opijum opije.

Sunce ofarbao crnom bojom i zamračio ceo svet.

Kazaljke sa sata izbrisao,dok vreme bez glavo srlja u nepovrat i vrata sutrašnjice zatvorio.

Lagao sa anđeoskim osmehom. Pogazio data obećanja, okrivio sićušnog mrava 

za svoje patnje i ne preležane bolesti koje sam bol može da stvori.

Ko je stavio masku na lice moje?

Da krijem odraz iz ogledala, jer  su nestali ratnici koji se za hrabrost u dusi bore.

Prepustio me potčinjenosti za samo nekoliko trenutaka sreće.

Ne traga više za utisnutim tragovima mojim,

po spokojom posejanim stazama prostranih livada mojih osećanja.

Uči da voli na drugoj strani sveta,

ne shvata da imam samo jedno srce i da volim samo jednom, 

jer prevelika ljubav stvorena u meni je jača od mog krhkog tela

koje nestaje kao inje na prozorima prvih mraznih zora.

Ko se usudio da ne ljubeći mene traži moje poljupce? 

Moje suze isplakane ne broji dok, sa osmehom na licu

i dalje ostajem nezna i željna dodira lažnog.

Ko je potrošio moje godine,  koje sam provela na kolenima

moleći boga da ova pitanja nikada ne postavim.

Ti???

Ja???

Uzalud je tražiti krivca

kada ne želimo da menjammo stvari

suvišno je udarati galvom u zid

kada se zna da za dvoje ljudi spasa nema.

Za ljubav je potrebno dvoje,

krivica nikada ne dolazi sa jedne strane.

Pitanje je ko će prvi prznanje svojih 

 krivo tvorenih dela potpisati!!!

T.M.